Govor

Hvala Vam gospodine predsjedavajući. Gospodo potpredsjedavajući, uvaženi delegati. Na početku želim da vas pozdravim ispred članova VSTS-a i u svoje lično ime. Moram da budem iskren, danas mi je zadovoljstvo bilo biti prisutan ovoj raspravi. Šest godina sam već predsjednik VSTS-a i nisam u Parlamentarnoj skupštini BiH imao priliku da prisustvujem ovakoj jednoj raspravi o Izvještaju VSTS-a koja je zaista onakva kakva bi ona trebala da bude. Zašto mi dostavljamo izvještaje? Upravo da bi na tim sjednicama pokazali taj partnerski odnos, da bismo čuli, da biste čuli. Ne primit znanju znači da ne razgovaramo i zbog tog je i meni, takođe, besmisleno ne primanje znanja, jer onda ne razgovaramo, onda nemamo partnerstva. Ako hoćemo svi reforme, a hoćemo, onda to moramo uraditi partnerski. Odgovornost, naravno da je i na VSTS-u i na meni lično kao predsjedniku, kao rukovodiocu te institucije, ali odgovornost za reformu pravosuđa nije samo na Savjetu,na je i na parlamentima, ona je i na izvršnoj vlasti koja treba da pripremi materijale za Parlament. Ja ću se potruditi da odgovorim na sva vaša pitanja. Na početku želim da kažem da ... ovo što je uvaženi delegat Sredoje Nović rekao danas na ovoj sjednici. Identičan je stav i mene i vjerovatno svih članova Savjeta kada je pravosuđe u pitanju, kada je reforma pravosuđa u pitanju. Samo u partnerstvu možemo unaprijediti sistem. No, ja ću zaista se potruditi da sve vas uvažim i na svako pitanje koje je postavljeno ovdje, odgovorim. Majkić Dušanka, delegat uvaženi, je postavila nekoliko pitanja. Jedno se odnosi na ustavnu kategoriju. VSTS je u različitom statusu od ostalih pravosudnih institucija na nivou Bosne i Hercegovine jer je on za razliku od ovih Suda i Tužilašta BiH nastao sporazumnim prenosom nadležnosti i donešen je Zakon od oba doma Parlamentarne skupštine o VSTS-u. Prema tome, vezat ću to sa odgovorom na pitanje uvaženog delegata Bosića, kad sam rekao da Parlament nije nadređen VSTS-u, ja sam samo rekao ono što je u Zakonu koji je usvojila ova Parlamentarna skupština. Ukoliko ova Parlamentarna skupština usvoji drugačiji zakon, ja neću imati nikakav problem da kažem da je stvar drugačija. Naravno, kad kažem nije nadređena, ne znači da ne želim da budemo partneri, mi ovdje ćelimo da razgovaramo o svim pitanjima i zbog toga i dostavljamo ove izvještaje. I smisao informisanja Parlamenta je upravo u tome, da iskoristimo ovakve sjednice, da razgovaramo o problemima i unaprijeđenju sistema jer kakav god da je on ima prostora za unaprijeđenje. Daleko je pravosuđe od idealnog, od savršenog i daleko od toga da nema grešaka. Budžet sudova, istina je da je budžet Suda BiH daleko veći od svih budžeta sudova u Bosni i Hercegovini. Uslovi rada Suda BiH su na evropskom nivou, pa čak i na većem nivou od nekih evropskih zemalja. Za razliku od toga, sudovi i u Republici Srpskoj i u Federaciji žive i rade u puno težim uslovima. Valjda mi te uslove, valjda u infrastrukturnom smislu smo značajno unaprijedili u zadnjih nekoliko godina. Pravosuđe u entitetu Republika Srpska i u entitetu Federacija BiH se bavi puno širem dijapozonom predmeta nego što se bavi Sud BiH, oni se bave građanskim, upravnim itd. stvarima sa puno većim brojem predmeta i naravno da su opterećeni sa puno većim brojem predmeta i s obzirom na tako veliko opterećenje, oni zaista rješavaju puno veći broj predmeta nego što to rješava Sud BiH koji se bavi onim, hajmo to reći, uslovno govoreći, najtežim predmetima, ratnim zločinima, organizovanim kriminalom, itd. Istina je da je kad poredimo sva ostala pravosuđa, u Bosni i Hercegovini postoje četri pravosuđa stavljena pod jednu kapu, u Republici Srpskoj, Federaciji, Brčko Distriktu i na nivou BiH. Trenutno je situacija takva da u Republici Srpskoj trenutno, moglo bi se to reći uslovno, najbolje stanje. U Federaciji je drugačije stanje zato što imamo problem Kantonalnog suda u Sarajevu koji zaista ima prevelik period čekanja na Kantonalnom sudu od pet do šest godina završavanja po žalbi i to značajno usporava rješavanje predmeta u Federaciji. Sud BiH, problem je poznat, on ne postoji, nije izražena devolutivnost, nema apelacionog suda koji bi odlučivao po žalbama na prvostepene presude i zbog toga, u tom Sudu isti sud odlučuje i u prvom i u drugom stepnu, što ne odgovara opštim principima devolutivnosti. Revizija Zakona o VSTV-u o kojem ste me pitali, a istovremeno pitao je uvaženi delegat Miletić. VSTS je već 2017. godine dostavio incijativu za izmjenu Zakona o VSTS-u, dostavio je na bazi Peer Review preporuka, tako je. Peer Review su preporuke Evropske komisije i mi se nismo bavili političkim pitanjima ... Mi smo se bavili onim pitanjima koja su već uređena Zakonom, samo smo ih unaprijeđivali u skladu sa preporukama Evropske komisije i tu smo se ograničili. Znači, ono što smo mi predložili na osnovu Peer Review preporuka nema političku konotaciju, sem onog uvodnog dijela gdje su preporuke Venecijanske komisije. Kada je u pitanju, tim Zakonom odmah da kažem incijativom, ona nije konačni dokument, mi smo je dali kao našu incijativu i učestvujemo aktivno i u procesu strukturalnog dijaloga, ali i u procesu izrade ovog novog Prijedloga zakon ... mi je poznato gdje radna grupa Ministarstva pravde povodom tog Zakona i mi smo dio te radne grupe. Republika Srpska, takođe, uključena je u rad te radne grupe. Za ostala pitanja u vezi rada radne grupe gospodine Miletiću, ministar pravde je adresa. Formalni predlagač budžeta, znači mi ovdje imamo samo preporuku koja se vuče već 15 godina da uradimo distribuciju sredstava jer nam je puno jasnija slika po različitom sudovima kome više šta treba, jer svi sudovi znate kad traže budžete, oni traže svoje maksimume, onda Ministarstvo pravde dodjeljuje te budžete sudovima u tužilaštvima zavisno od toga što su oni tražili. Mi smo mislili da bi ovo unaprijedilo sistem jer bismo mogli na taj način da uradimo bolju disperziju sredstava, ne remeteći nadležnost entiteta niti, ovaj, Bosne i Hercegovine. Kada je u pitanju ovo nerazumijevanje gospodine Bosiću, kad sam rekao nerazumijevanje funkcionisanja podjele vlasti, nisam ja mislio na sve poslanike nego na neke, tako sam i rekao, neke poslanike u Predstavničkom domu na osnovu njihovih izjava koje su davali na tom Domu. To je moje ubjeđenje na koje ja imam pravo, ja, mislim da ja dobro razumijem podjelu vlasti i ne mislim da pravosuđe je sistem koji treba da bude bez odgovornosti, upravo suprotno, i u ovoj reviziji Zakona mi smo predvidjeli mehanizme za uspostavu određene vrste odgovornosti. Na kraju krajeva, ukoliko Parlament smatra da treba da ima nadzornu kontrolu nad pravosuđem, on je taj koji donosi zakon. Moje kao legalista jeste da poštujem onaj zakon koji je trenutno na snazi, a po tom zakonu Parlament nema nazdornu ulogu nad pravosuđem i ja mogu da razumijem da neke poslanike to irititra, možda bi i mene, ali ja ne mogu da kažem ono što nije istina. Tako je to trenutno i to je ovaj Parlament usvojio. Rekao sam za primanje k znanju da je to mehanizam koji, ukoliko Parlament ne primi k znanju, onda nam to onemogućava o onome što je sadržina o kojoj se možemo slagati, neslagati ali da bismo došli do nekog rješenja, moramo razgovarati i mislim da je stvar elementarnog, evo, ja sad ovdje pričam, vi ste dobili te dokumente, i sad vi kažete – nismo to primili k znanju. Kome sam ja onda pričao, taman se ne slagali sa mnom? Odnos pravosuđa i policije je vrlo važno pitanje, jedno od najvažnijih, posebno u segmentu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i sve druge vrste kriminala, i to je glavna, glavni problem, krivično pravosuđe u Bosni i Hercegovini trenutno. Glavni problem izostanka adekvatnih rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Taj link je oslabljen, on je slab i, rekao bih, skoro pa disfunkcionalan. Bojim se da je tu krivica i na jednoj i na drugoj strani, i Tužilaštva i policije. Ne želim nikoga da ... odgovornosti. Niti tužioci dovoljno preuzimaju incijativu koja im je predviđena ovim Zakonom, a bojim se da nekada i policije, sve policije u Bosni i Hercegovini, zaboravljaju da su one policije pa se ..., čekaju samo da ih Tužilaštvo nešto naredi da urade. One su i dalje ostale policija, one i dalje imaju zakone o unutrašnjim poslovima, imaju svoje operativne i taktičke nadležnosti koji trebaju da koriste u punom kapacitetu jer interesantno je da iste te policije kada je u pitanju obični kriminal vrlo dobro znaju šta da rade. Problem nastaje u ovim nekim malo složenijim krivičnim djelima kada onda samo čekaju da im se nešto naredi i to je, rekao bih, i za jedne i za druge, tužioci se kriju iza policije, a policija iza tužilaštava i imamo na kraju jedan loš rezultat za sve. Izvinjavam se, evo, pokušavam da odgovorim na sve. Efikasnost je ovakva kako ste rekli. Mislim da, makar u pogledu efikasnosti smo postigli značajne rezultate i to se može primjetiti iz ovih izvještaja, prema broju nerješenih predmeta koji su trenutno i kakvi su oni bili prije godinu, dvije, pet ili deset. Oko predmeta Dragičević, Memić, ja zaista ovdje ne mogu da govorim, to su živi predmeti koji traju na sudu i na Tužilaštvu i sve što bih ja ovdje rekao izlazilo bi iz onih mojih kompetencija. Naglašavam, ja ovdje ne predstavljam izvještaj nijednog suda, nijednog tužilaštva, nego VSTS-a i molim da se tako shvati. Nadam se, zbog vremena, moram gospodinu Izetbegoviću da odgovorim još na pitanja, odnosno na konstatacije da je vrh pravosuđa bez predstavnika jednog naroda, pretpostavljam da misli na predstavnike bošnjačkog naroda, ali to nije tačna konstatacija. U okviru pravosuđa BiH postoji osam najvažnijih funkcija koje mi tako i tretiramo i koji se tako i boduju, koji takav tretman imaju u svim našim dokumentima. Od tiho osam dva su Bošnjaka, dva su Srbina, jedan Hrvat, dva Ostala i jedna pozicija još nije popunjena. Istina je da na nivou, u samom VSTS-u tri su rukovodeće pozicije, predsjednik i dva potpredsjednika, ja sam Srbin, imamo jednog Bošnjaka kao potpredsjednika i jednog Hrvata. Glavni ... tužilac Savjeta i njegov zamjenik su Bošnjaci, direktor Sekretarijata VSTV-a i njegov zamjenik su Bošnjaci i mislim da zaista nema prostora da se govori o bilo kakvom pod navodnicima, etničkom čišćenju, Bošnjaka sa rukovodnih pozicija u pravosuđu Bosne i Hercegovine. Nažalost, stvorena je takva percepcija, ali ona zaista nema svoje utemeljenje u argumentima. I ovaj talas smanjenja, talas suđenja pripadnicima jednog naroda, ja zaista ne mogu da govorim o tim kategorijama. Što se mene tiče, ratni zločin je ratni zločin, počinilac ratnog zločina je počinilac ratnog zločina, žrtva je žrtva. Sve žrtve moraju biti jednako tretirane, svi zločinci trebaju biti jednako tretirani. To je jedini princip za koji se ja zalažem, a kada je ko optužen, na to ja kao predsjednik VSTS-a ne mogu da utičem.