Govor

Hvala predsjedavajući. Pa, možda bi samo iskoristio priliku da ukažem na nekoliko stvari o ovom dokumentu koji je rađen ranije, vidite da se radi o dokumentu iz 2018. godine. Moglo bi se mnogo, mnogo toga reći. Ono što je možda dobra stvar da konačno poslije toliko godina imamo strateški dokument, doduše on je samo do '21. godine i neophodno je krenuti u pripremu za novi dokument. Ovaj je donesen teškom mukom i, evo, ja mislim da je ovo prvi izvještaj, koliko ja znam mi nemamo za 2019. godinu, a iz njega može mnogo toga da se vidi, nauči, možda projektuje za budućnost. Ja izdvajam samo nekoliko stvari. Vjerovatno ovaj dokument je i pripremljen da bi se možda vidjelo koliko je svih podmjera, odnosno mjera koliko je urađeno u odnosu na planiranje za ovu 2018. godinu. Vidimo da je to, obzirom da je prva godina, da je to pristojno, no ako malo više zagrebete u ovaj dokument vidjet ćete rezultate u Sektoru poljoprivrednog, odnosno ruralnog razvoja koje su, rekao bih, vrlo loši, sa lošim tendencijama. Evo, uzmimo samo dva-tri elementa Vidimo da je udio radne snage u poljoprivredi smanjen za, čini mi se, za 6.000 u 2018. godini. Ako uzmete podatke za 2019. godinu vidjet ćete da je taj trend smanjenja broja zaposlenih u poljoprivredi još nekoliko hiljada i možete da zamislite kakva će da bude situacija sa 2020. godinom. Znači, pored gledanja ove statistike koliko smo mjera primijenili i šta smo uradili mi moramo zaista da obratimo pažnju i na ove stvari. Ako idemo dalje vidjet ćemo da je udio u trgovini također sa lošom tendencijom. Mi smo izvozili poljoprivrednih proizvoda, mislim u 2017. godini, negdje oko milijardu KM. Vidimo da je to u 2018. godini 800 i nešto miliona KM, u 2019. manje, a vidjet ćemo kakvi će da budu rezultati u 2020. godini. Ne mogu nikako biti bolji obzirom da su sve brojke smanjene, pa i kada je u pitanju poljoprivreda, ne samo u izvozu u Evropsku uniju, u zemlje regije, nego i Tursku i neka druga naša tradicionalna tržišta, a izvoz koji je je, odnosno uvoz koji je dva puta, odnosno tri puta veći. Treba da znamo, znači, da smo uvezli tri milijarde KM, izvesli samo 800 i nešto miliona. Znači od onog odnosa 1:3 to je sada već praktično 1:4. Kad dobijemo razultate za 2020. godinu ja mislim ima da za glavu da se hvatamo da vidimo o čemu se radi. Mnogo je razloga za takvo nešto i vjerovatno bi trebalo pet ovih, rekao bih, onih tajminga za diskusiju. Nije samo IPARD, IPARD jeste važan, kroz IPARD gubimo značajan dio sredstava, ali mi ni IPARD nismo iskoristili za ona sredstva koja su u međuvremenu od 2019. godine obezbijeđena teškom mukom, 20 miliona za poljoprivredu, odnosno za veterinarski sektor i 10, čini mi se, 10 miliona eura za zaštitu prirodne okoline. Uspjeli smo to ali to nije iskorišteno. Ovaj sistem naš ni to što dobijemo ne uspije da iskoristi i, naravno, sve druge mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju. Prije svega dalji trend obezbjeđenja evropskog standarda, odnosno kvaliteta proizvoda da možemo da izvozimo u Evropsku uniju, a to je izvoz crvenog mesa. Ništa nismo uradili u zadnjih godinu dana po tom pitanju i to je vrlo, vrlo važno. Zaustavili smo se sa izvozom pilećeg mesa i nekih drugih proizvoda. I, naravno, jedan od ključnih problema je nivo podsticaja u poljoprivredi koji je, ja mogu slobodno da kažem, na istorijskom minimumu kada je u pitanju cijela regija. Kako da budemo konkurentni kada zemlje u okruženju imaju otprilike 10 puta veći nivo podsticaja sa približno jednakim brojem i stanovnika ili poljoprivrednog zemljišta ili nekih drugih, da upotrijebim neke druge parametre u oblasti poljoprivrede. Ne može se, ne može naša poljoprivreda da bude konkurentna sa 70 miliona podsticaja u Republici Srpskoj i 120-130 miliona u Federaciji. Ne može, nema tog stručnjaka koji će da kaže da je to dovoljno. Samo u Republici Srpskoj to bi trebalo da bude podsticaj za mlijeko, a za sve druge proizvode trebalo bi naći neke druge izvore. Ja mislim da je to ozbiljna priča i ozbiljna rasprava u kojoj bi trebali, trebali bi da je povedemo i da tražimo rješenja. U suprotnom mrko nam se piše. A da ne kažem o Turskoj o izvozu mesa, o mukama sa uljem, brašnom i ovim ostalim stvarima. To je pitanje kome se nedovoljno posvećuje pažnja. Ovaj dokument je donesen, ali on je samo donesen, ali mnogo, mnogo je potrebno da bi možda one resurse koje imamo iskoristili. Hvala vam predsjedavajući, ne znam da li sam pretjerao sa vremenom ali, evo, toliko.